УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 07. септембар 2017.

БЕЛО ПЛАТНО којим је утегнут БОЛАНИ ДОЈЧИН


Шест страница из романа "Доктор Смрт", есеја-романа, којим је могло да почне ПРЕВРЕДНОВАЊЕ у српској књижевности 20. века, али није! 
Уместо превредновања главосече у официјелној српској  књижевности
уприличили су једну књижевну ликвидацију 
далеко од очију јавности. Зашто? Питате - зашто? Зато!

___________________



..


..



..

Извор: БЕЛАТУКАДРУЗ, Есмер
Доктор Смрт / Есмер Белатукадруз. - Пожаревац:  Едиција Браничево:  Центар за културу, 2003 (Пожаревац,,,)  184 стр. ; 21 цм. - (Библиотека Кула; књ. 2). - Тираж 500.  ISBN 86-7315-009-4 ...  str. 56-61

Позајмни примерак

среда, 06. септембар 2017.

Вампирски живот књига / Белатукадруз


Како се оглашавају и продају књиге Белатукадруза, посебно  роман "Доктор Смрт"?
Прича у сличицама...


https://www.kupindo.com/Beletristika/38877459_DOKTOR-SMRT-Esmer-BELATUKADRUZ

Ко је у ствари, продавац, "ПОПАЈБЦ"?


https://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Beletristika/Domaci-pisci/MOARA-PARASITA-BELATUKADRUZ/59210933
Ко је у ствари продавац LOOBU? Не продаје само књигу мојих одабраних песама, већ и мјоге друге наслове. Видети више: https://www.limundo.com/Clan/loobu/SpisakAukcija 




Боли глава од тог пакла или подземља у коме завршавају уметничке књиге, књиге независних издавача, па и књиге Белатукадруза. Како ти продавци долазе до тих издања? Ко су у ствари они? Очигледно је да ти непознати трговци књигама долазе до нових лепо одштампаних књига савремених српских писаца на неки волшебан начин, чим их нуде по тако ниским ценама. Купиндо, односно продавац "ПОПАЈБЦ" нуди некоришћен примерак романа "Доктор Смрт" по 149,00 дин, док исто издање романа Амазон нуди, по цени од 31.27 долара!! око 3200,00 дин., двадесет и два пута скупљој од "ПОПАЈБЦ"-а. Па се ви ту, ако сте читалац, и евентуални купац- снађите!

_________________

        Шта се променило у трговини књигама од времена када је живео Достојевски до данашњих дана? Упркос достигнућима техничким, тзв. напретку човечанства? Да ли се ишта помакло? И где је тај помак?
       Између писаца и читаоца, постоје невидљиви, неописани, или само понегде делимично описани, посредници, којима је важан новац, новац и само новац, ћар. Ти посредници често имајју црноберзијанске фаце, нисам рекао криминалне, али... У ствари, ко да исприча ту ужасну причу како писце, пре свега добре, убијају јако лоши и сумњиви трговци књигама, који се скривају иза не једне неко читавог низа маски?
           (Записано након буђења, 6. септембар 2017)

петак, 18. август 2017.

НА КРАЈУ ЛЕТА / Белатукадруз


НА КРАЈУ ЛЕТА
 
Белатукадруз, август 2017.


Суша је обрала скоро све, у пољу, вреже, кукурузе,
И  усијала путеве потеске, као гвожђе.
Уместо на цветове врбене, ројеви пчела
Кидишу  на крушке сладунке и зарудело грожђе.
У топољаку, у багремару,  јесен је стигла
Пре рока. Једино уз саму реку, где роса
Делује преко ноћи,  свака се стабљика подигла
Зеленија  него јед.  Ту врбе високе пију
Петсто литара дневно,  као десетак крава.
Брест, топола и црна јова се до облака вију.
Који корак даље,  непокошена зрела трава.
Прашума  речна  под тежином суше
Провиднија је постала, проходнија од заборава.
Напустиле су трешње – љуте колоне мрава!


      (Звижд, Лакомица, Преко Пека, 17.08. 2017)


недеља, 13. август 2017.

СПОРО СВЕ ИДЕ, ОВДЕ, ИПАК / Белатукадруз


Петак, 5. фебруар 1993. 20: 55 ч.

Велики публицитет (сасвим примерен Ђуретићевој књизи, првој која је добила награду "Слободан Јовановић"). (Лепа сагласност око доделе награде Ђуретићу. В. Ш. : "Његова је књига тријумфална; преломна књига у нашој историографији...")

21:17 ч

 Писао. Вечерао.
"Ујкин дом". Долази моје време. Истине.
Писао писмо. Једној жени, у даљини, која је у мом животу отворила огромну провалију, и онда одлепршала, као лептирица у неповрат. Написао:"Ја живим правим монашким животом од лета 1986. године, изложен неописивим искушењима непоменика!Занима те - да ли ћу се поново женити?... Не знам, чекаћу да се појави она права, друкчија од свих оних за којима је чезнуо Филип Сенковић, јунак мог романа. Kод мене су се испреплетали живот и фикција, срећа и несрећа, пена судбине и зној фаталности. Можда из пене свега тога изрони као  сирена баш таква једна жена, као та, очекивана?
    То ниси ти. Заборави ме. Као сан који сам сањао пре неколико дана. Као сан који си сама сањала. Ја сам кренуо поривима сна, пишући најновији роман, у предање, у легенде. Са тога пута ме не поже више скренути ништа, ни љубав, стара љубав, љубав уопште. Добро је што си плакала разумевши то, можда једина, збогом!"....

 ---- итд, итд. Из бележница (свеска бр. 188). 



    13.08.2017. После седам изјутра. - Прошло је, скоро четврт века!! Изневерена су многа очекивања. Потрошена је велика енергија народа. Дошли су из најнеочекиванијих праваца монструми, за њима КЊИЖЕВНИ ЈАЊИЧАРИ, међу којима има и песника купљених преко хлеба, тј. посла, као и претходница им. Помогао сам да се неки од те песничке менажерије испиле, роде, али родила се и велика скепса. И она је временом постајала све већа, баш зато што ме живот није мазио. Ископао сам дубок Канал филтра, где се даве преваранти и превејанци. У тај Канал упадају сви и све, и мало их испливава, премало, и то углавном понеки који су свему окренули леђа - политици, ујдурмама, каријери, осим дому, завичају, породици, вечности живота, синовима и кћерима, лепоти и непресахлим изворима Србије, народа. Те изворе је последњи пут темељно обновило Јего благородије В. С. Караџић, највећи књижевник кога смо имали, већи од свих патуљака који су дошли у двадесетом веку, и који ће тек нагрнути у двадесет и првом, био је изванредно вредан и упоран Србин, кога је пратила извесна трагичност својствена времену у којем је живео...
       = извор: из необјављених рукописа српских писаца

петак, 02. јун 2017.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ: Сензорна соба...

Канцеларија Њ.К.В.престолонаследника Александра  САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ > ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ОТВОРИЛА СЕНЗОРНУ СОБУ У ШКОЛИ „МАРА МАНДИЋ“ У ПАНЧЕВУ

Панчево, 2. јун 2017 – Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина свечано је отворила нову сензорну собу у школи за децу са посебним потребама „Мара Мандић“ из Панчева. Вредност сензорне собе је око 1,5 милиона динара, а средства за куповину су прикупљена на хуманитарној аукцији у Лондону када су уметничке слике и хаљине донирали српски сликар Циле Маринковић и позната дизајнерка Роксанда Илинчић.
„Повод моје данашње посете је донација сензорне собе у вредности од дванаест хиљада евра које смо сакупили у Лондону, у чему су нам помогли сликар Циле Маринковић и модна дизајнерка Роксанда Илинчић. Надам се да ћемо деци на овај начин бар мало олакшати и улепшати њихов боравак у школи. Моја фондација ће наставити да помаже деци у Србији којима је наша помоћ преко потребна”, рекла је Принцеза Катарина.
Г-дин Бранко Куриљ, директор школе „Мара Мандић“, као и целокупно особље школе овом приликом су захвалили Принцези Катарини на донацији и изразили жељу за сарадњом у новимхуманитарним пријектима.
Сензорна соба састоји се од различитих елемената који потпомажу стимулацију чула слуха, вида, додира и мириса. Она представља место где особе са поремећајем сензорне интеграције могу да истраже и развију своје сензорне вештине, али и релаксирају се, ослободе стреса и напетости.

Ravna Zemlja - "VANZEMALJCI" na ravnoj Zemlji





Објављено је 08.10.2016.
Ako je Zemlja ravna i ako iznad i okolo ima neprobojnu kupolu, gdje su u tom slučaju vanzemaljci? Upravo to ćete otkriti u ovom video klipu gdje sam se pomogao istorijskim događajima, Kur'anom i Biblijom, hrišćanskim i islamskim izvorima iz prošlosti, kao i savremenim naučnim dostignućima koji su dokazali da je Zemlja ravna. Ovaj video klip dokazuje koliko vjernici koji poznaju svete knjige mogu biti uzvišeniji sa znanjem od raznih analitičara koji ne poznaju religiju. Jer, ovako velike stvari koje će u bliskoj budućnosti pogoditi čovječanstvo, Bog sigurno nije sakrio. A koje su to stvari, kako i na koji način, upravo to ćete otkriti u ovom video klipu. Pozdravljam vas.

Zarobljeni Vanzemaljci

Misteriozna mjesta - Preci iz kosmosa

BOŽJA ČUDA U PRIRODI - NAJVIŠE GORJE HIMALAJA - dokumentarni film

Izgubljena blaga Tibeta (HR)

Pet rajskih ostrva 3. - Madagaskar - Prirodni raj u Indijskom okeanu (HR)

Čobanin Savić Milun i njegov vjerni pas Vujo na Jahorini





Објављено је 07.08.2012.
Jahorina je nekada bila preplavljena stokom. Čobani iz okolnih sela su istjerivali stoku na ispašu. Na Goloj Jahorini su postojali katuni gdje su čobani znali provoditi i do dva mjeseca bez prekida.

Danas je na Jahorini ostao samo jedan, Savić Milun i njegov vjerni pas Vujo.

"Moja kuća je u Vrhprači i ja sam jedini koji čuva ovce na Jahorini. Ima tu još malo ljudi iz sela što čuvaju na nižim obroncima. Izađem početkom maja, kad vremenski uslovi to dozvole. Ovdje imamo oko pedeset ovaca, ukupno držimo oko sto dvadeset do sto šezdeset. Mi nešto prodamo za Božić, neke rođendane, svadbe i slavlja", počinje priču Milun, okružen turistima koji su izašli na svjež zrak u ovim vrelim ljetnim danima.

Oko njega, veseo i razdragan njegov vjerni pas čuvar Vujo, a u pozadini pasu ovčice. "Nije ovčar ali se dobro naučio, uštedio mi je kilometre i kilometre hoda za ovcama."

Savić se osvrnuo na prošlost ovih krajeva. "Nekada su moji preci čuvali preko 500 ovaca. Sjećam se da je jednom mom pretku vuci na obroncima poklali oko 300 ovaca. To je bila velika šteta, ali opet pred kraj godine je dobio oko 200 ovčica."

"Pričalo se da je nekada niz Jahorinu teklo mlijeko čekrkama prema Vrhprači. Ljudi su se intezivnije bavili stočarstvom. Ovi krajevi su bili puni stoke."

"Nezadovoljan sam kako se ljudi odnose prema prirodi. Nekada se na Jahorini moglo nabrati preko tonu i osamsto kila borovnica za sezonu. Danas svi izlaze i beru borovnice raznim češljevima, uništavaju plod i borovnica je sve manje, kao i drugog ljekovitog bilja."

Na pitanje da li se danas može živjeti od stočarstva, naš pastir je odgovorio da je to teško. "Sve više je onih koji uvoze meso sumnjivog kvaliteta. Narod steže stomak i kupuje ono što je jeftinije. Dovoljno je da bacite pogled na meso u našim prodavnicama. Međutim, ja sam u penziji, volim prirodu i ovo držim za sebe, lijepo mi je ovdje", zaključio je razgovor ovaj zdravi i čvrsti planinski pastir.

Čovek koji je prevozio telo Slobodana Miloševića PROGOVORIO i OTKRIO ŠOK...

HAOS NA SRPSKOM VENČANJU: Mladoženja pitao kuma "Hoćeš li ti da je ženiš...




понедељак, 20. март 2017.

ПЕСНИЧКО ИСКУСТОВО / Пол Валери

Прво пролетње јутро, 20. март 2017. Око 6:12 ч. 

ПИТАЊА  ПОЕЗИЈЕ , одломак


Али ако желимо, као што то обичај жели, да од Књижевности начинимо неку врсту институције од јавне корисности, да слави једне нације — која је у ствари једна државна вредност — придодамо називе као »ремек-дела«, који морају да буду уписани покрај имена њених победа, и ако, претварајући у средства образовања ин-струменте духовног задовољства, тим остварењима одредимо значајну улогу у подизању и опредељивању младога света, — онда треба водити рачуна да се не исквари властити и истински смисао уметности. То искваривање се састоји у замењивању неважних и вањских тачности или конвенционалних схватања за апсолутну тачност задовољства или непосредног занимања изазваног делом, у претварању тог дела у протудејство које служи педагошкој контроли, у материју некорисних развијања, у повод за бесмислене проблеме ...
Сва та стремљења доприносе једној те истој последици: избегавању стварних питања, стварању презира. . .
Кад погледам шта се чини са Поезијом, шта се од ње тражи, шта се говори о њој, каква се идеја од ње ствара у тумачењима (и помало свугде), мој дух, који верује за себе (без сумње због интимне природе духова) да је најједноставнији међу најједноставнијим духовима, чуди се »до границе чуђења«.
Он говори сам себи: не видим у свему томе нити оно што би ми помогло да боље читам ту песму, да је изведем боље за своје задовољство; нити да разговетније појмим њену структуру. Наводе ме на нешто сасвим друго, и нема тога што неће потражити како би ме одвратили од божанског. Причају ми о датумима, о био графији; уводе ме у расправе, у доктрине које ме не занимају, док се међутим ради о песми и осетљивој уметности гласа носитеља идеја... Где је дакле суштина и у тим причама и у тим тезама? Шта се дешава с оним што се прво примећује у једном тексту, са сензацијама које је објединио да би произвео? Биће времена да раз- говарамо о животу, о љубавима и схватањима самога песника, о његовим пријатељима и непријатељима, о његовом рођењу и смрти, кад будемо довољно продрли у песничко познавање његове песме, то јест кад постанемо инструмент оног што је написано, на такав начин да се наш глас, наш интелект и све моћи наше осећајности обједине да би дали живот и снажну присутност стваралачком ауторовом чину.
Површни и узалудни карактер проучавања и обучавања чему сам се управо чудио појављује се чим поставимо иоле одређено питање. Док слушам о тим дисертацијама којима не недостају ни »документи«, ни суптилности, не могу у самоме себи да спречим помисао како не знам шта је то Реченица. .. Нисам доследан ни у томе шта подразумевам под речју Стих. Читао сам или сковао двадесетак »дефиниција« за Ритам, од којих прихватам ниједну . .. Шта говорим! . .. Чак ако се упустим у размишљање шта је то Сугласник, почнем да се питам; тражим објашњење; а добијам тек привиде јасног сазнања, раздељене у двадесет опречних мишљења.
          = извор: одломак из истоименог есеја, П. Валерија, штампан у књ. Књижевни погледи ПЕСНИЧКО ИСКУСТВО / Пол Валери. - Просвета - Београд, 1980, стр. 263 - 277. - стр. 271-272