Скидање катанаца са подземног Београда

БЕОГРАД

Тајанствени град испод Београда

• У дубинама испод Ташмајдана крију се нацистичко склониште, каменолом и шалитрена пећина • Читава популација Београђана живи у тунелима испод града, открива археолог Раде Милић

Лавиринти и пећине под Ташмајданом (Фото: Р. Крстинић)

У игри асоцијација, кад се помене Ташмајдан, многи ће као коначно решење понудити Цркву светог Марка, ресторан „Последња шанса”, нови стадион и парк. Тек по неко ће се сетити да се испод земље, у дубинама, крију нацистичко склониште, каменолом и шалитрена пећина.

Крајем прошле недеље, после неколико година могло је да се  завири у ове скривене просторе, да се прошета одајама немачког бункера и подсети на бурну историју Београда.

Овај подземни комплекс само је један од стотинак таквих објеката које крије наш град. Испод улица којима свакодневно корачамо налазе се десетине хиљада неискоришћених квадрата.

– Испод Београда налази се један паралелни свет
. Ту је наслеђе из оријенталног и аустријског периода, али и сведочанство индустријализације Београда у 19. веку. Слику градског подземља употпуњују простори који су новијег датума, бункери, тунели, склоништа и тајне базе настале после Првог и током Другог светског рата – објашњава археолог Раде Милић из Центра за урбани развој.

Циљ пројекта „Ундерград”, који овај Центар реализује у сарадњи са Градом, Министарством културе и уз помоћ великих познавалаца Београда испод Београда, Видоја Голубовића и Зорана Николића, јесте да се ови подземни простори отворе.

Они су у сваком делу града, од Земуна, преко Старог града и Савамале, до Раковице и Чукарице. Ташмајдан је највећи, а после њега је подземни комплекс у Карађорђевој улици на падини испод Косанчићевог венца.

Бункер из Другог светског рата (Фото: Р. Крстинић)

– Нажалост, већина ових лагума, пећина, склоништа и тунела је запуштена, заборављена, неприступачна и претворена у сметлишта – објашњава Милић.

Он истиче да су у добром стању једино простори о којима брине ЈП „Градска склоништа”, док о осталима не води рачуна нико, или су узурпирани.

Археолози Центра досад су испитали око 70 таквих објеката. Њихове експедиције у дубинама Београда завршавале су се разним необичним открићима.

– Тамо је доста смећа и индустријског отпада. Срећемо и слепе мишеве, пацове, паукове и поједине врсте жаба, па чак и људе. Читава популација Београђана живи у тунелима испод града – открива Милић.

Док свет увелико зарађује на свом подземљу, претварајући га у туристичка места, Београд још увек стране и домаће посетиоце привлачи на карту „надземних” атракција. Није тешко замислити колико би на туристичку репутацију нашег града утицало отварање ових комплекса за јавност. На срећу, потенцијал подземног београдског блага постаје све познатији.

– Почели смо активно да радимо на претварању подземља Ташмајдана у локацију доступну туристима. Тренутно се ради пренос власништва ових објеката са Републике на Град. Највише проблема стварају имовински односи, а када њих решимо можемо да кренемо да испитујемо стабилност и безбедност тих простора и онда их оспособимо за посетиоце – кажу у Градском секретаријату за привреду.

Они тврде да је на уређењу ових простора неопходно радити постепено, темељно и квалитетно, јер није могуће тако великом послу приступити стихијски.

Сигурно је да би скидање катанаца са подземног Београда био прави погодак и да би нас то ставило у ранг са светским престоницама попут Лондона, Париза, Рима или Будимпеште, које су одавно отвориле своје градове испод градова.

Ана Вуковић објављено: 16.11.2015. у Политици