УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Новине будућности "Сурбита"

Србија у огледалу

среда, 17. децембар 2014.

ЗБОРНИК ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА 2014



ХОДАЊЕ ПЕСНИЧКИМ СНОВИМА


            Наш Фестивал, упркос свим препрекама, наставља да живи. Ове године инострани гост нашег Фестивала била је једна од нај- значајнијих словеначких песникиња Маја Видмар, а на представ- љању наше књижевне продукције на Међународним сусретима у Београду били су бугарски песници Роман Кисјов и Пламен Планчев. У рубрици „Дародавци“ и ове године представљамо неко- лике песнике. Посебно скрећемо пажњу на Достојевског и коло младеновачких песника.
                Зборник је сачувао своју концепцију. Састоји се из прегр- шти малих књига. Основицу чине – очекивано – прилози награђе- них, похваљених и одабраних песника и писаца кратких прича. Од претпрошле године, уместо за приче, расписујемо конкурс за приче не дуже од шеснаест редова убеђени да су оне или поезија сама или на корак од ње. И више смо него задовољни одазивом писаца и квалитетом пристиглих радова. Прича “Вулкан“ Гордане Смуђе је, ван сваке сумње, антологијска.
                У рубрици „Баштиник“ ове године представљамо Милорада Петровића Сељанчицу, којег смо, поприлично заборављеног,  књи- гом Девојче, враже... покушали да, 2000. године, вратимо у нашу књижевност. Радомир Стојановић, добитник повеље ''Карађорђе'' за 2013. годину,  ''покривен'' је, како смо уобичајили, студијом и не- коликим песмама. Књига његових изабраних песма Друго небо појавиће се у нашим издањима. Победница гласовима публике (овај пут телефонски, из техничких разлога) Данијела Богојевић заступ- љена је са прегршт нових песама. Тема есеја био је истакнути српски песник Братислав Р. Милановић. Настављамо са каталошким праће- њем младеновачке књижевне продукције. Педесет година ствара- лаштва Радомира Андрића, једног од оснивача „Шумадијских метафора“, обележавамо каталогом његових песама у антологијама.
                Ове године су преминули истакнути младеновачки песник Радован Благојевић и први добитник повеље „Карађорђе“ Никола Цинцар Попоски и о њима се говори in memoriam.
                Убеђени смо да се и овај зборник, као ни они који су му претходили, неће прочитати само једанпут.
                                                                                                  Душан Стојковић




САДРЖАЈ

Ходање песничким сновима, Душан Стојковић                                         5
Одлука жирија за поезију                                                                               6
НАЈЛЕПША ПЕСНИЧКА РЕЧ
Песма о..., Милош Бркић, Пожега                                                                  9
Болница, ноћ, Мирослав Јозић, Смедеревска Паланка                          10
Трагом којим, Тодора Шкоро, Београд                                                     12
ЛЕПОТА ПОЕЗИЈЕ
Позајмљене ствари, Златко Васић, Апатин                                             17
Ходање по сну, Радојка Никић-Милиновић, Београд                             18
ПЕТНАЕСТ ОДАБРАНИХ
Стрњика, Александар Арсенијевић, Београд                                         21
Врли нови футур, Момчило Бакрач, Врбас                                             22
Глад за словима на белом папиру, Милош Благојевић,                        
Смедеревска Паланка                                                                                     24
Небески зденац, Манојле Гавриловић, Београд                                      26
Дивље гуске, Биљана Грошин, Меленци                                                   28
Звуковез. Златали – узлет кроз оман..., Милица Ђуровић, Куршумлија                                                                                                         29
Уклетник, Недељко Зеленовић, Источно Сарајево,
Република Српска                                                                                           30
Црква, Силвана Јанковић, Младеновац                                                     31
Иза, Богданка Костић, Београд                                                                    32
Боја дувана, Горан Лабудовић Шарло, Врбас                                        33
Ново о новом и старом, Слободанка Луковић, Крагујевац                 35
Преображај Теодора, Александар Марић, Београд                             36
Ноћна тамница, Саша Мићковић, Рача Крагујевачка                          38
Простор, Балша Рајчевић, Београд                                                            39
Посета, Јевросима Ристовић, Београд                                                      40
ПЕСНИЧКА НАДАХНУЋА

уторак, 25. март 2014.

Vučić premijer od 24. aprila

 NOVA Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem biće formirana u rekordnom roku - 24. aprila, saznaju „Novosti“.




Vučić premijer od 24. aprila | Politika | Novosti.rs

петак, 17. јануар 2014.

Погледајте кога је све убила држава пре Ћурувије



Srpski liberalni savet pozdravio je „uspešnu akciju nadležnih organa Srbije, koji su uspeli da otkriju moguće počinioce ubistva novinara Slavka Ćuruvije“. Međutim, SLS podseća nadležne organe da postoji i veliki broj ubistava sa političkom pozadinom za koje je odgovorna Titova tajna policija, a koja su do današnjeg dana nerazjašnjena.
105679 snajper olnierz karabin1 650x310 Pogledajte koga je sve ubila država pre Ćuruvije
Ilustracija
Pogledajte spisak nerazjašenih ubistava koji je objavio SLS
1. Potpukovnik Siniša Ocokoljić Pazarac, komandant Mlavskog korpusa, kidnapovan u Austriji 16. oktobra 1954, prebačan u Jugoslaviju i ubijen u Beogradu, u zatvoru, bez suda.
2. Kapetan Andrija Andra Lončarić, oficir za vezu između Draže i jugoslovenske vlade u Kairu. Odležao je 14 godina robije u zemlji, pa je emigrirao. Ubijen je u Parizu, 6. marta 1969. godine.
3. Poručnik Bora Blagojević, komandir Štabne čete Drinskog korpusa. Posle rata držao restoran “Sarajevo“ u Briselu. Ubijen pred ulazom u svoj stan, 8. marta 1975. godine.
4. Petar Lj. Valić, novinar, tokom rata urednik dnevnog lista “Vidovdan“, izdanje Šumadijske grupe korpusa, kao i istog lista u izdanju 2. ravnogorskog korpusa. Takođe urednik “Glasa Oplenca“, lista Gorske garde, kao i “Šumadije“, lista Šumadijske grupe korpusa. Koristio je pseudonime “Slobodan Nebojšić“ i “Pjer“. U emigraciji je uređivao list “Vaskrs Srbije“. Ubijen je 13. maja 1976. u Briselu.
5. Miodrag Bošković, četnik  Posle rata vlasnik hotela “Boško“ u Briselu i predssednik udruženja “Privrednik“. Ubijen je u svom hotelu, 6. avgusta 1976. godine. Zajedno sa njim ubijen je i student Uroš Milićević.
6. Bogdan Mamula, pripadnik Organizacije srpskih četnika “Ravna Gora, ubijen u noći između 17. i 18. avgusta 1977. u Geri, SAD, prilikom povratka kući.
7. Rade Panić, pripadnik Organizacije srpskih četnika “Ravna Gora“, ubijen 28. avgusta 1977, bombom podmetnutom u njegovu garažu, u Torontu, Kanada. Od iste eksplozije ginu i Petar Bunjevac i Petar Kljajić.
8. Ratko Obradović, ljotićevac, 17. aprila 1967, Minhen.
9. Jakov Ljotić, 8. jula 1974, Minhen.
10. Sava Čubrilović, dopisnik lista “Srpska borba“, koji je izlazio u Čikagu, iz Švedske, 15. decembra 1969, u Nejsu, Švedska.
11. Dragiša Kašiković, pravnik, tehnički urednik lista “Sloboda“, organa SNO za Ameriku, i Ivanka Milošević, njegova devetogodišnja poćerka, 19. juna 1977, Čikago.
12. Dr Mihajlo Naumović, urednik lista “Sloboda“, 16. januara 1978, u Čikagu (survali su mu auto u reku, sa mosta).
13. Borislav Vasiljević, spiker srpskog radija u Geri, SAD, ubijen 16. decembra 1978, u svojim kolima, pri povratku kući.
14. Dušan Sedlar, predsednik SNO u Nemačkoj i odgovorni urednik “Belog orla“, glasila SNO u Nemačkoj, ubijen 17. aprila 1980, u 9,30 pre podne, na sto metara od svog stana.
15. Mitar Bošković, ubijen juna 1981,
16. Jovan Caričić, star 63 godine, bivši predsednik Slobodne srpske pravoslavne opštine u Beču. Ubijen u dvorištu svoje kuće, noći između 23. i 24. decembra 1981, o čemu su austrijske novine pisale već istog dana.
17.  Borivoja Manić bivši kapetan JVO, ubijen 1986. godine, na jednom parkitalištu u Južnom Čikagu. Njegovo telo pronađeno je raskomadano u gepeku automobila. Manić je u trenutku ubistva imao 72 godine.
SLS je pozivao nadležne organe Srbije  da razreše pomenuta ubistva iza kojih se veruje da stoji tadašnja Udba.
Izvor: Pravda


Погледајте кога је све убила држава пре Ћурувије - Правда