УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 02. јун 2017.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ: Сензорна соба...

Канцеларија Њ.К.В.престолонаследника Александра  САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ > ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ОТВОРИЛА СЕНЗОРНУ СОБУ У ШКОЛИ „МАРА МАНДИЋ“ У ПАНЧЕВУ

Панчево, 2. јун 2017 – Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина свечано је отворила нову сензорну собу у школи за децу са посебним потребама „Мара Мандић“ из Панчева. Вредност сензорне собе је око 1,5 милиона динара, а средства за куповину су прикупљена на хуманитарној аукцији у Лондону када су уметничке слике и хаљине донирали српски сликар Циле Маринковић и позната дизајнерка Роксанда Илинчић.
„Повод моје данашње посете је донација сензорне собе у вредности од дванаест хиљада евра које смо сакупили у Лондону, у чему су нам помогли сликар Циле Маринковић и модна дизајнерка Роксанда Илинчић. Надам се да ћемо деци на овај начин бар мало олакшати и улепшати њихов боравак у школи. Моја фондација ће наставити да помаже деци у Србији којима је наша помоћ преко потребна”, рекла је Принцеза Катарина.
Г-дин Бранко Куриљ, директор школе „Мара Мандић“, као и целокупно особље школе овом приликом су захвалили Принцези Катарини на донацији и изразили жељу за сарадњом у новимхуманитарним пријектима.
Сензорна соба састоји се од различитих елемената који потпомажу стимулацију чула слуха, вида, додира и мириса. Она представља место где особе са поремећајем сензорне интеграције могу да истраже и развију своје сензорне вештине, али и релаксирају се, ослободе стреса и напетости.

Ravna Zemlja - "VANZEMALJCI" na ravnoj Zemlji





Објављено је 08.10.2016.
Ako je Zemlja ravna i ako iznad i okolo ima neprobojnu kupolu, gdje su u tom slučaju vanzemaljci? Upravo to ćete otkriti u ovom video klipu gdje sam se pomogao istorijskim događajima, Kur'anom i Biblijom, hrišćanskim i islamskim izvorima iz prošlosti, kao i savremenim naučnim dostignućima koji su dokazali da je Zemlja ravna. Ovaj video klip dokazuje koliko vjernici koji poznaju svete knjige mogu biti uzvišeniji sa znanjem od raznih analitičara koji ne poznaju religiju. Jer, ovako velike stvari koje će u bliskoj budućnosti pogoditi čovječanstvo, Bog sigurno nije sakrio. A koje su to stvari, kako i na koji način, upravo to ćete otkriti u ovom video klipu. Pozdravljam vas.

Zarobljeni Vanzemaljci

Misteriozna mjesta - Preci iz kosmosa

BOŽJA ČUDA U PRIRODI - NAJVIŠE GORJE HIMALAJA - dokumentarni film

Izgubljena blaga Tibeta (HR)

Pet rajskih ostrva 3. - Madagaskar - Prirodni raj u Indijskom okeanu (HR)

Čobanin Savić Milun i njegov vjerni pas Vujo na Jahorini





Објављено је 07.08.2012.
Jahorina je nekada bila preplavljena stokom. Čobani iz okolnih sela su istjerivali stoku na ispašu. Na Goloj Jahorini su postojali katuni gdje su čobani znali provoditi i do dva mjeseca bez prekida.

Danas je na Jahorini ostao samo jedan, Savić Milun i njegov vjerni pas Vujo.

"Moja kuća je u Vrhprači i ja sam jedini koji čuva ovce na Jahorini. Ima tu još malo ljudi iz sela što čuvaju na nižim obroncima. Izađem početkom maja, kad vremenski uslovi to dozvole. Ovdje imamo oko pedeset ovaca, ukupno držimo oko sto dvadeset do sto šezdeset. Mi nešto prodamo za Božić, neke rođendane, svadbe i slavlja", počinje priču Milun, okružen turistima koji su izašli na svjež zrak u ovim vrelim ljetnim danima.

Oko njega, veseo i razdragan njegov vjerni pas čuvar Vujo, a u pozadini pasu ovčice. "Nije ovčar ali se dobro naučio, uštedio mi je kilometre i kilometre hoda za ovcama."

Savić se osvrnuo na prošlost ovih krajeva. "Nekada su moji preci čuvali preko 500 ovaca. Sjećam se da je jednom mom pretku vuci na obroncima poklali oko 300 ovaca. To je bila velika šteta, ali opet pred kraj godine je dobio oko 200 ovčica."

"Pričalo se da je nekada niz Jahorinu teklo mlijeko čekrkama prema Vrhprači. Ljudi su se intezivnije bavili stočarstvom. Ovi krajevi su bili puni stoke."

"Nezadovoljan sam kako se ljudi odnose prema prirodi. Nekada se na Jahorini moglo nabrati preko tonu i osamsto kila borovnica za sezonu. Danas svi izlaze i beru borovnice raznim češljevima, uništavaju plod i borovnica je sve manje, kao i drugog ljekovitog bilja."

Na pitanje da li se danas može živjeti od stočarstva, naš pastir je odgovorio da je to teško. "Sve više je onih koji uvoze meso sumnjivog kvaliteta. Narod steže stomak i kupuje ono što je jeftinije. Dovoljno je da bacite pogled na meso u našim prodavnicama. Međutim, ja sam u penziji, volim prirodu i ovo držim za sebe, lijepo mi je ovdje", zaključio je razgovor ovaj zdravi i čvrsti planinski pastir.

Čovek koji je prevozio telo Slobodana Miloševića PROGOVORIO i OTKRIO ŠOK...

HAOS NA SRPSKOM VENČANJU: Mladoženja pitao kuma "Hoćeš li ti da je ženiš...




понедељак, 20. март 2017.

ПЕСНИЧКО ИСКУСТОВО / Пол Валери

Прво пролетње јутро, 20. март 2017. Око 6:12 ч. 

ПИТАЊА  ПОЕЗИЈЕ , одломак


Али ако желимо, као што то обичај жели, да од Књижевности начинимо неку врсту институције од јавне корисности, да слави једне нације — која је у ствари једна државна вредност — придодамо називе као »ремек-дела«, који морају да буду уписани покрај имена њених победа, и ако, претварајући у средства образовања ин-струменте духовног задовољства, тим остварењима одредимо значајну улогу у подизању и опредељивању младога света, — онда треба водити рачуна да се не исквари властити и истински смисао уметности. То искваривање се састоји у замењивању неважних и вањских тачности или конвенционалних схватања за апсолутну тачност задовољства или непосредног занимања изазваног делом, у претварању тог дела у протудејство које служи педагошкој контроли, у материју некорисних развијања, у повод за бесмислене проблеме ...
Сва та стремљења доприносе једној те истој последици: избегавању стварних питања, стварању презира. . .
Кад погледам шта се чини са Поезијом, шта се од ње тражи, шта се говори о њој, каква се идеја од ње ствара у тумачењима (и помало свугде), мој дух, који верује за себе (без сумње због интимне природе духова) да је најједноставнији међу најједноставнијим духовима, чуди се »до границе чуђења«.
Он говори сам себи: не видим у свему томе нити оно што би ми помогло да боље читам ту песму, да је изведем боље за своје задовољство; нити да разговетније појмим њену структуру. Наводе ме на нешто сасвим друго, и нема тога што неће потражити како би ме одвратили од божанског. Причају ми о датумима, о био графији; уводе ме у расправе, у доктрине које ме не занимају, док се међутим ради о песми и осетљивој уметности гласа носитеља идеја... Где је дакле суштина и у тим причама и у тим тезама? Шта се дешава с оним што се прво примећује у једном тексту, са сензацијама које је објединио да би произвео? Биће времена да раз- говарамо о животу, о љубавима и схватањима самога песника, о његовим пријатељима и непријатељима, о његовом рођењу и смрти, кад будемо довољно продрли у песничко познавање његове песме, то јест кад постанемо инструмент оног што је написано, на такав начин да се наш глас, наш интелект и све моћи наше осећајности обједине да би дали живот и снажну присутност стваралачком ауторовом чину.
Површни и узалудни карактер проучавања и обучавања чему сам се управо чудио појављује се чим поставимо иоле одређено питање. Док слушам о тим дисертацијама којима не недостају ни »документи«, ни суптилности, не могу у самоме себи да спречим помисао како не знам шта је то Реченица. .. Нисам доследан ни у томе шта подразумевам под речју Стих. Читао сам или сковао двадесетак »дефиниција« за Ритам, од којих прихватам ниједну . .. Шта говорим! . .. Чак ако се упустим у размишљање шта је то Сугласник, почнем да се питам; тражим објашњење; а добијам тек привиде јасног сазнања, раздељене у двадесет опречних мишљења.
          = извор: одломак из истоименог есеја, П. Валерија, штампан у књ. Књижевни погледи ПЕСНИЧКО ИСКУСТВО / Пол Валери. - Просвета - Београд, 1980, стр. 263 - 277. - стр. 271-272

уторак, 27. септембар 2016.

ЗЕЛЕНО, БЕЛО, ЦРНО, ЦРВЕНО





Увек ме је тај предео - Просјане, притискао неком неизрецивом тугом. Кисон, или железнички мост, блистав на сунцу као нова змијска кожа, подсећао ме је на многе немогуће и неостварене ствари. Вода, крај које сам одрастао, и река у којој се неколико пута замало нисам удавио, имала је такође неки магнетизам. Све је било неизрециво. И густо као ракита, крошње врба. А док смо снимали ту печку прашуму, из које су полетале повремено дивље пловке, које су ту можда имале своја гнезда, долетало је и нешто што је било понајближе раним успоменама моје покојне мајке, којих сам се сећао, зато што ми је недостајала. Више од десет година је припадала оном свету са кога се нико није враћао... А отац је лежао на свом кревету у нашој кући, где смо га довели из града, после операције кука и повратка са рехабилитације, која је постојала на речима али не и у ствари... Отац је углавном лежао, дремао, повремено гледао тв програм... или излазио испред куће, ако је било сунца, да се огреје и да заспи у столици, као сасвим мало дете... - Објављено је 15.02.2016.

Буџет

Буџет је, у општем случају, списак планираних прихода и расхода појединца, 
фирме, организације, локалне заједнице 
или државе за одређени период, обично за једну годину.

Има већ приличан број година, како су "Заветине" ("ЗАВЕТИНЕ:Посебна породична заветина") престале да буду  фирма (захваљујући једном од Милошевићевих закона, чији је "ефекат" . барем на примеру "Завета" - био погубан), и прешле у неку врсту "илегале", "књижевне гериле", "мобаровог института", и како новац више није чуван на жиро-рачуну,већу једном најобичнијем белом коверту. Буџет "Заветина", који је углавном пунио оснивач, из својих веома скромних прихода, и помоћи колега, и добротвора, трошен је на плаћање штампарских трошкова (око штампања књига, зборника и часописа). "Семе"  пара из тог коверта никад није нестајало, осим у последње  две године (2015 - 2016), када је новчана свота спала на најниже гране. Због тога -да одговоримо свим оним пријатељима и људима добре воље који се повремено распитују када ће изаћи нови број књ. часописа "ЗАВЕТИНЕ+" (онај из лета 2015. године) - шта да одговоримо? Кад сакупимо довољно новц за издавање часописа? (Одговорили смо ми, пре извесног времена, али многи нису видели наш одговор: извињење.)
     Септембра 24. 206.  . М. Л.